Pogibija imperije koja sve vuce na dno

Moskovski list ‘Izvestija’ povodom moguceg napada SAD i Izraela na Iran

Pogibija imperije koja sve vuce na dno

Da li zaista dolazi kraj civilizacija?

Francuski istorièar Emanuel Tod smatra da SAD ceka sudbina SSSR i upozorava da Amerika “postaje problem sveta“. Napad na Iran moze samo odloziti americke probleme jer je platni deficit SAD 2007. dostigao bilion dolara i veci je od deficita svih ostalih drzava zajedno. Cim dolar izgubi status rezervne svetske valute, bice to kraj SAD u njihovom sadasnjem vidu.

Moguce je da ce se to dogoditi do Olimpijskih igara u Pekingu. Verovatnije je ipak da ce se odigrati ubrzo posle njihovog zatvaranja 24. avgusta i do kraja septembra, ili do isteka treceg kvartala, kada ce kumulativno dejstvo razlicitih komponenti ekonomskog zalaska, sa kojim se suocavaju SAD, dostici svoju maksimalnu snagu.

Kako god bilo, moramo biti spremni na to da ce SAD uz podrsku Izraela, ili Izrael uz podrsku SAD - odluciti da nanesu raketne i avio-udare po bazama iranskih Cuvara islamske revolucije.

Vec je mnogo stvari koje ukazuju na to i dobro smisljene "patke" koje se plasiraju preko medija, i militantne izjave predstavnika Izraela, koji u znacajnoj meri kontrolise americku spoljnu politiku i neizbezno nadolazece finansijsko-ekonomsko razlaganje SAD. Sve ono sto moze donekle odloziti - upravo odloziti, a ne spreciti - svima nepotrebni pozar novog rata. Svima osim neokonzervativaca u SAD i Izraelu.

Ples na Titaniku

Dodatni razlog za "ubrzavanje" agresije na Iran jeste inauguracija novog predsednika SAD do koje ce doci u januaru 2009. godine. Ko god zauzme mesto Dzordza Busa u Beloj kuci, taj covek ce - makar u prvoj fazi - biti obazriviji od svog prethodnika. Kao sto konstatuje poznati francuski politikolog Dominik Muazi, poslednji pregovori predsednika SAD sa istomisljenicima u Jerusalimu licili su na "ples na Titaniku" i bili "kulminacija privilegovanih odnosa".

Atomski program Irana samo je povod za udar koji se priprema. Motivi SAD zaudaraju apokalipticnoscu iz jos nekih razloga. Francuski istoricar Emanuel Tod, koji se proslavio time sto je prorekao raspad SSSR 15 godina pre nego sto se to stvarno dogodilo, 2003. objavio je rad "Posle imperije" u kojem prognozira slicnu sudbinu SAD. U tom radu on je Ameriku uporedio sa Spanijom 16-17. veka, koja je sve vise slabila iako je otimala celokupno zlato Novog sveta.

"Danasnja teatralna vojna aktivnost,” - izjavio je Tod u intervjuu svajcarskom listu Noje cirher cajtung nekoliko meseci posle napada SAD na Irak – “znak je slabosti, a ne snage. A slabost vodi nepredvidljivost. SAD ce postati problem sveta koji je dosad mislio da je u njima resenje svetskih problema".

Todova izjava nemackom Cajtu - o tome da "SAD projektuju svoju unutrasnju dezintegraciju na ceo ostali svet" - sve vreme mi je izgledala kao preterivanje. Ali, danas mi se ne cini takvom.

Ne znam sta ce uslediti za americkom hipotekarnom krizom, koja jos nije dostigla svoj vrhunac. Mozda defolt kreditnih kartica? Videcemo, uostalom to i nije tako vazno. Glavno je to sto su SAD zemlja koja vec godinama zivi na dug. I sam rat u Iraku fakticki se vodi na racun Kine i niza drugih azijskih drzava koje (po ingerenciji, ili iz straha pred nepredvidljivom buducnoscu?) nastavljaju da kupuju blagajnicke zapise bankrot drzave. Povremeno sa komicnom patetikom kritikujuci SAD za "narusavanje ljudskih prava".

Najveci duznik

Polovina svih industrijskih proizvoda u svetu dolazila je 1945. godine iz SAD. Sada je Amerika postala njihov glavni uvoznik, nadajuci se da ce rast njene ekonomije obezbediti sektor finansijskih usluga. Medjutim, u istoriji imperija niceg slicnog nikad nije bilo. Sredinom 90-ih godina, finansijske usluge su u americkom bruto proizvodu pretekle industrijsku proizvodnju i danas cine vise od 20 procenata BNP (priblizno cetvrtina je - fikcija), dok na industrijsku proizvodnju otpada - manje od desetine. Cak sedam desetina americkog BNP cine potrosacki rashodi: gradjani SAD vole da kupuju na kredit.

Kako primecuje profesor ekonomije Univerziteta Harvard Bendzamin Fridman, SAD su zemlja koja vise od drugih daje na kredit, a tradicionalno su bile najuticajnije na polju politike i kulture. Nekada su SAD preuzele tu ulogu od Velike Britanije, ali su danas postale najveca u svetu zemlja - duznik. Njihov uticaj zasniva se samo na vojnoj moci. A to sto proizvodnja Holivuda postaje sve gluplja - simbol je blazene degradacije SAD, ciji se fantasticni trgovinski deficit meri stotinama milijardi dolara svake godine. Deficit platnog bilansa SAD za proslu godinu dostigao je bilion dolara i veci je nego deficiti svih ostalih drzava zajedno. Kada dolar izgubi ulogu svetske rezervne valute, a to vise nije pod znakom pitanja, toj zemlji ce doci kraj u njenom danasnjem vidu.

Priznao i Fukujama

Kraja SAD u njihovom danasnjem obliku, sa razlicitim stepenom dramatike i fatalnosti svestan je i deo americkog establismenta. U maju je Tajm nazvao SAD "supersilom ciji se balon neverovatnom brzinom izduvava". U intervjuu australijskom listu Ostrelijen, Frencis Fukujama, koji je pre 20 godina naivno proglasio "kraj istorije", priznaje da Sjedinjene Drzave "nece biti u stanju da restrukturiraju svet prema svojim zeljama"...

Autor: Ekipa Glasa javnosti

Preneto iz: www.glas-javnosti.co.y...uce-na-dno